Eminentan majstor prakse Čiste Zemlje, Šandao, je naglasio dva učenja Šakjamuni Bude i Amitaba Bude u svom Komentaru na Kontemplacionu Sutru. Šakjamunijevo učenje je poznato kao Put Važnosti, a drugo učenje je Put Velikog Zaveta Amitaba Bude sa njegovom alternativnom namerom.
On je definisao dva Puta, i rekao je sledeće:
Put Važnosti – Dva učenja meditativne i nemeditativne vrline, kako je izloženo u Kontemplacionoj Sutri. Meditativne vrline znače utihnuti sopstveni um putem prestanka bilo kakve misli, a nemeditativne vrline znače eliminisati zlo i negovati dobro. To je put, pod uslovom da čovek posvećuje ove dve vrline, i teži da bude rođen [u Čistoj Zemlji].
Put Velikog Zaveta – Kako je napisano u Velikoj Sutri (Sutri Beskonačnog Života),“Za sva dobra i zla obična bića koja se rađaju [u Čistoj Zemlji], ona se oslanjaju na veliki zavet i čistu karmičku snagu Amitaba Bude kao pojačavajući uzrok.
U prethodnim člancima, do detalja je razmatrana razlika između ova dva učenja u metodama, principima i praksi. Pre nego što dalje razmatramo razlike u postignuću ili nagradi, važno je razjasniti jednu važnu tačku: Da li su ova dva puta različita, nezavisna i odvojena učenja, ili samo jedno, komplementarno učenje ili jedno drugome suplementarno učenje u Budizmu Čiste Zemlje?
Može li čovek da se rodi u Čistoj Zemlji samo recitovanjem Amitabinog imena?
Pre svega, glavna svrha Budizma Čiste Zemlje je biti rođen u Čistoj Zemlji. U pogledu prakse, ono što karakteriše Put Važnosti su meditativne i nemeditativne prakse da se akumuliraju raznovrsne zasluge i vrline, dok se na Putu Velikog Zaveta zahteva samo isključivo recitovanje Amitabinog imena. Da li postoji neki neophodni i dovoljan uslov za rođenje u Čistoj Zemlji? Može li praktičar Čiste Zemlje da bude rođen ako jednostavno prati bilo koji od ova dva puta? Mnogi praktičari Čiste Zemlje mogu imati upite i postati zbunjeni.
Skoro svi praktičari Čiste Zemlje se slažu da recitovanje Amitabinog imena je najvažnija praksa u Budizmu Čiste Zemlje. Ali, neki od njih mogu sumnjati da li će im samo recitovanje Amitabinog imena omogučiti da budu rođeni u Zemlji Blaženstva. Da vidimo komentar Majstora Šandao-a.
Majstor Šandao je pojasnio ovu tačku na suptilan način kroz per pitanja i odgovora u vezi učenja o meditativnim i nemeditativnim vrlinama. On kaže:
“Pitanje: Možemo li znati gde su utvrđene meditativne i nemeditativne vrline u svetim spisima? Ova učenja moraju smesta da se pripreme za ciljane čitaoce. Kakva vrsta ljudi će ih prihvaiti?
Odgovor: Ovde postoje dva značenja. Prvo, oni koji kleveću pravu Darmu i nemaju veru, i oni kategorisani kao Osam Poteškoća i neljudska bića ne mogu da prihvate ova učenja. Oni su slični trulom drvetu i tvrdom kamenu, bez nade za rastom i revitalizacijom. Ova bića sigurno ne mogu da prihvate i prime učenja.
Pored ove prve vrste, oni koji sebe poveravaju celim srcem i radosno, teže da budu rođeni [u Čistoj Zemlji] i recituju [Amitabino ime] ceo svoj život, ili čak samo deset puta [njima nije neophodno da prihvate ova učenja], pošto im je garantovano ponovno rođenje snagom Budinog zaveta.
To je odgovor na pitanje: koja vrsta ljudi će prihvatiti učenje [meditativnih i nemeditativnih vrlina].”
Majstor Šandao je odgovorio na pitanje na čudan i različit način. Umesto da označi i specificira ljude koji mogu da prihvate i prime učenja Šakjamuni Bude, on nam je rekao koji su to ljudi koji ne mogu.
Interesantno je primetiti da je Majstor Šandao grupisao recitatore Amitabinog imena zajedno sa onim bićima koji su kao trulo drvo ili tvrdi kamen, i deklarisao je da obe vrste ljudi nisu u stanju ili da nije neophodno za njih da prihvate i prime učenja Šakjamuni Bude u vezi meditativnih i nemeditativnih vrlina. To je ekstremno ‘inovativna’ argumentacija. Čovek se ne usuđuje da veruje u odgovor i teško ga je razumeti i protumačiti, ako čovek nema znanja, ili ne prihvata koncept ‘dvojica Buda – dva učenja’.
Upoređivanje dve prakse vrlina sa recitovanjem Amitabinog imena
Ako čitamo knjige napisane od strane Majstora Šandao-a, lako ćemo dobiti konzistentan utisak da se naglašava ekskluzivno recitovanje Amitabinog imena, što je primarna praksa koja je propisana na Putu Velikog Zaveta. To ne znači da je Majstor Šandao bio pristrasan i favorizovao Amitaba Budu. Radi se o tome da kapacitet svesnih bića postaje sve gori i gori, iz godine u godinu, iz veka u vek. To više nisu ciljani praktičari meditativnih i nemeditativnih vrlina kako je propisano na Putu Važnosti. To je razlog zašto nas Majstor Šandao podstiče da odaberemo Put Velikog Zaveta ako zaista želimo da budemo rođeni u Čistoj Zemlji.
Na kraju svog Komentara na Kontemplacionu Sutru, on je zaključio, ”Iako su prethodni pasusi govorili o zaslugama i meditativnim i nemeditativnim vrlinama, Budina temeljna namera je da svesna bića jednodušno recituju Amitabino ime.” Ovo je još jedno tvrđenje koje ilustruje da su Put Važnosti i Put Velikog Zaveta su dva različita, nezavisna i odvojena puta u Budizmu Čiste Zemlje.
Ekskluzivna praksa i mešana praksa u Budizmu Čiste Zemlje
Uprkos činjenici da se radi o dva različita puta prema Čistoj Zemlji, to ne znači da ne mogu da budu izmešani u praksi, što se tiče rođenja u Čiste Zemlje. Izbor puta uvek zavisi od stava individue u odnosu na učenja dvojice Buda. Stoga, radi se o dve vrste praksi u Budizmu Čiste Zemlje: jedna je specijalizovana i isključiva, a druga je raznolika i mešana.
Prva očigledno prati Put Velikog Zaveta, gde se prihvata samo recitovanja Amitabinog imena unutar primarne i glavne prakse bez drugih rutinskih praksi vrline. Druga praksa uključuje i Put Velikog Zaveta i Put Važnosti. To znači da oni praktikuju recitovanje Amitabinog imena kao i meditativne i nemeditativne prakse.
Praktičari sa mešanim praksama mogu misliti da je bolje imati raznolike vrline zato što one mogu da kompenzuju bilo kakve nedostatke neophodne za rođenje. Oni smatraju da su dva puta komplementarni ili suplementarni jedan drugome.
Sa tačke gledišta Amitaba Bude, mešana praksa je slična Putu Važnosti. Čak je i gora, zato što se praktičar ne poveruje, do izvesnog stepena, snazi Amitabinog velikog zaveta za izbavljenje u toku njegovog trenutnog života, i nema aspiraciju ili jaku odlučnost da bude ponovo rođen u Zemlji Blaženstva. Ostavljeno je praktičaru da odredi koje je pogodno vreme da Amitaba Buda nastupi i ponudi pomoć.
Mešana praksa nije poželjna u Budizmu Čiste Zemlje. Ako čovek praktikuje meditativne i nemeditativne vrline i želi da bude rođen u Zemlji Blaženstva, on mora da posveti sve zasluge i vrline bićima iz Saha Sveta, pošto su one nekompatibilne, neprimenljive i irelevantne za Zemlju Blaženstva.
Majstor Šandao je kazao u Komentaru na Kontemplacionu Sutru da postoji pet prednosti ekskluzivne prakse i 5 nedostataka mešane prakse u Budizmu Čiste Zemlje. Nedostaci su:
1. Udaljena i manje intimna,
2. Daleka i manje bliska,
3. Raznolika i ne čista,
4. Na preskok i ne neprestana,
5. Potrebno je posvećivanje (zasluga)
On je takođe diskutovao ovaj problem u delu Pohvala Rituala Ponovnog Rođenja i ukazao da postoji 13 grešaka i mana u mešanoj praksi. Ova tema biće diskutovana kasnije. Očigledno je da Majstor Šandao preporučuje Put Velikog Zaveta umesto Put Važnosti, i podstiče svesna bića u Dobu Prestanka Darme da odaberu recitovanje Amitabinog imena kao ekskluzivna praksa u njihovom celokupnom trenutnom životu. Prateći šta Amitaba Buda kaže u 18-om zavetu, ova jedinstvena praksa je već neophodna i dovoljna za praktičara koji sebe poveruje izbavljenju Amitaba Bude i teži da bude ponovo rođen u njegovoj Čistoj Zemlji.
Alan Kvan (Alan Kwan)
Alan Kvan je urednik osnivač Buddhistdoor i direktor Tung Lin Kok Juen, Društva iz Kanade. On je praktičar tradicije iskonske Čiste Zemlje, škole Budizma Čiste Zemlje zasnovane na učenjima defakto osnivača Čiste Zemlje, Majstora Šandao-a (613-681 CE).
Mahajana Budizam 